Сербские союзники Гитлера - Алексей Юрьевич Тимофеев

102

З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 463.

103

Месна команда Крагујевца, Обзнана, 21. октобар 1941.

104

ВА, NAV-T-501, мф. 246, л. 555–558.

105

Дедијер В. Дневник. Београд, 1951, ц. 33–34; Зборник докумената и материјала о октобарском покољу 1941. у Крагујевцу, Крагујевац, 1953.

106

Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 174.

107

Интересно отметить, что именно в эти дни, 25 октября 1941 г. к Д. Михаиловичу прибыла первая английская миссия.

108

Димитријевић Б., Николић К.,Ђенерал Михајловић. Биографија, Београд, 2004, с.167–170.

109

Matl J. Jugoslawien im zweiten Weltkrieg, Köln, 1954.

110

См. сообщения об этом участников событий – Б. Пантича, Й. Матла, А. Шварца в Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 429–430; ВА, NAV-T-77, 1934 / 6506108-15.

111

Марјановић Б. Осовина Београд – Берлин: економски односи Србија (Југославија) – Немачка, Београд, 2007; Чалић М.-Ж. Социјална историја Србије 1815–1941, Београд, 2004.

112

Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41—1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 22–95.

113

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 101–111.

114

Terzić V. Slom Kraljevine Jugoslavije 1941: uzroci i posledice poraza. knj 2, Beograd – Ljubljana – Titograd, 1982, с. 279–280; Avramovski Ž. Treći Rajh i Borski rudnik, Bor, 1975. s. 149–151; Petrović D. Istočna Srbija u ratu i revoluciji. Beograd, 1985. S. 26; Obradović M. Dve krajnosti u političkoj delatnosti ruskih izbeglica. Tokovi istorije. 1997, № 1–2. S.143; Јаковљевић Р. Руси у Србији. Београд, 2004. С. 33–37.

115

Čulinović F. Okupatorska podjela Jugoslavije, Zagreb, 1970; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 256–269, 344–345; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 117–128.

116

З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1131; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 142–154.

117

Из 470 тыс. сербских хозяйств недичевской Сербии в 1942 г. около 85 % можно было отнести к бедняцким и середняцким (до 10 гектаров), около 10 % к зажиточным (10–20 га) и лишь оставшиеся 5 % можно было бы назвать товарными (свыше 20 га), т. е. пригодными для прямых изъятий продуктов труда. Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.170.

118

Здесь и далее мы опираемся на подробный обзор экономической ситуации Сербии, который дают опубликованные суммарные ежегодные доклады Ф.Нойхаузена. З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1126–1165; књ. 3, Београд, 1979, с. 743–814.

119

Доходило до того, что министр народного хозяйства М. Олчан ворвался в здание Управления питания, где, созвав всех чиновников в зал заседаний, размахивая пистолетом, произнес перед ними пламенную, но короткую речь, пригрозив расстреливать без суда и следствия всех, кто будет заподозрен в коррупции. Однако коррупция в «Дирисе» не прекратилась до самого конца его существования, а вот Олчан на месте министра оставался сравнительно недолго. ИАБ, ф. BdS, д. O-39.

120

З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1133.

121

Српски народ, 7. август, 1942; ВА, NAV-N-T-120, мф. 200, л. 153774.

122

ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.

123

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 272–277; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 359–395.

124

Исключение составляли несколько фабрик, построенных незадолго до войны и занимавшихся производством радиоаппаратуры, оптических приборов и резервных частей для нужд люфтваффе.

125

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.295.

126

ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.

127

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 309.

128

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 328.

129

Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 64; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 263; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 316.

130

Schlarp K. Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941–1944, Steiner, 1998, s.220; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 325.

131

Всего потери Югославии в годы Второй мировой войны оцениваются в 1 014 000 – 1 027 000 человек (демографические потери 1 925 000 – 2 022 000), около половины которых были сербами. Для сравнения скажем, что общее число погибших всех национальностей в недавней войне в Боснии составило около 100 000 человек. Kočović B. Żrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. London, 1985; Žerjavić V. Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zagreb, 1992; Janjetović Z. Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odštete žrtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjemačkim odnosima. Zagreb, 2007; http://www.jusp-jasenovac.hr; Golubović Z. Racija u južnoj Bačkoj 1942. godine, Novi Sad, 1992.

132

Реџић В. Грађански рат у Црној Гори: 1941–1945. године. Књ. 1–2, Подгорица, 2002; Petrović R. Crnogorske ustaše, Beograd, 2005.

133

З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.